Београдски суд 1819-1839

Књаз Милош Обреновић је током 1826. године, народну канцеларију претворио у Београдски суд или Београдски магистрат (Београдски магистрат од 1831. до 1834. године назива се већином „Суд вароши и Наије београдске“; од 1835. до 1837. године „Београдско исправничество“ а у 1838. и 1839. години, „Суд окружија београдског“.

Први председник Београдског суда био је Милоје Теодоровић, затим кнез Милосав Здравковић а након тога кнез Јован Бобовац, све до 1828. године, када је ради спречавања упада босанских Турака у Мачву постављен за команданта српске војске на Дрини. Због чега је за председника Београдског суда постављен кнез Илија Марковић, који је ову дужност обављао више од пола године, да би затим председничко место било упражњено све до 1833. године, када је за председника постављен Тодор Бојанић а у јесен 1834. године Цветко Рајовић. У периоду од 1829 – 1833. године председничко место је било упражњено а дужност председника обављао је најстарији члан суда. У то време Београдски суд је поред Великог народног суда у Крагујевцу основаног 1821. године био најважнији суд у Србији, због деликатне средине у којој је деловао као и због свакодневних контаката кнезова овог суда са везиром и осталим турским главарима.

У складу са књажевом заповести чланови суда – судије, становали су и хранили се заједно, ради изоловања од додира са странкама, као и онемогућавања подмићивања и одржавања рада суда у тајности. Трошкове смештаја, исхране, чланова суда, падали су на терет народне благајне, без обзира на личне плате које су чланови суда, судије примале. У надлежности Београдског суда спадала је и полицијска служба тог времена.

Суд је приватне спорове решавао у колективном заседању чланова суда и писара, седницама је председавао председник, односно најстарији члан а при одлучивању једнако право гласа имали су и чланови и писари. Од кривичних санкција најчешће је примењивано батинање, краткотрајан затвор и новчане казне или је једна казна комбинована са другом. Карактеристично је за период све до 1838. године да су писари суда, одлуке бележили у протоколе а да пресуде нису доношене у данас опште познатој форми. Поред тога, у то време Београдски суд је издавао „путне пасоше (попутње), прикупљао јавне приходе, дочекивао и испраћао везире и њихову пратњу, одређивао цене хлебу, месу, свећама, бринуо се да трговци криво не мере и скупље не продају ове артикле, снабдевао Турке у граду сеном и дрвима, предузимао мере да у вароши не дође до пожара, бдио над безбедношћу становништва и јавним моралом, водио надзор над чистоћом вароши, бринуо се о сиромашним и немоћним лицима, водио евиденције о трговцима и занатлијама, издавао под лицитацију варошке касапнице, кантар и пијавичне баре у околини, бринуо се о исправности варошких чесама, сокака и путева изван варошких капија, издавао дозволе за сечу горе, вршио разне статистичке пописе, насељавао и расељавао дошљаке, преговарао са Турцима и везиром о свим пословима од заједничког интереса и, уопште, водио целокупну политику на својој територији, онакву политику какву је диктирао књаз Милош“ (државни ахрив Београда, документ КК-VIII, 391).

Првих десетак година свог постојања београдски суд услед непостојања правне регулативе, судио је на основу обичаја, здравог разума и личног схватања правде, да би од 1825. године поступао у складу са упутствима за рад свих судова и кнезова. Прво такво упутство „наставленије“ од 18 тачака био је Магистрат Београдске нахије од 6. јуна 1825. године. Упутством су одређена овлашћења суда и кнезова као судских органа у односу на територијалну надлежност, као и у поступању при позивању окривљених, начину суђења, врстама кривичних санкција итд.

Окружни суд за град Београд - 1841-1944

Окружни суд за град Београд формиран је 10.10.1841. године Указом Попечитељства правосудија под називом „Суд вароши Београда“. Добио је ранг првостепеног суда, који су имали и сви дотадашњи окружни судови. Обухватао је територију Београда. Овај суд је и основан после упорних захтева да се Окружни суд за округ београдски растерети нагомиланог посла, јер су му до тада били у надлежности и судски послови вароши Београда. Задатак му је био да решава спорове наших људи када се они покрећу против Београђана, као и спорове наших људи из свих крајева Србије и странаца, без обзира која их страна покреће. Суд је водио и трговачке спорове, а две године касније, добио је у надлежност и брачне спорове и то између православних лица, католика и припадника Лутерове цркве. Када је 1859. године основан Трговачки суд, суд вароши Београд био је придодат суду округа Београдског, као привремено одељење тог суда. Међутим, овакво устројство трајало је само неколико месеци и то од децембра 1859. године до августа 1860. године. По одлуци Совјета од 19. августа 1860. године, поново је успостављен суд вароши Београда, са надлежношћу за град Београд. Није више био надлежан за трговачке парнице, које су тада у надлежности Трговачког суда у Београду.

Због ратног стања проглашеног у Београду и срезу врачарском 6. јуна 1862. године, Суд вароши Београда претрпео је нове организационе промене, које су додуше биле краткотрајне. Био му је придодат Трговачки суд Београда и у његовом саставу је остао само до краја 1862. године. А радио је и као преки суд од 7. јуна до 27. септембра 1892. године. Што се тиче организационе структуре, имао је председника, три члана и секретара а остали судски персонал по потреби. На основу новог Закона о устројству окружних судова из 1865. године, суд је био надлежан за грађанске, кривичне и пупилне предмете (масене), и радио је у већима. Суд вароши Београда мења свој назив на основу Закона о устројству првостепених судова из 1890. године и зове се Првостепени суд за варош (касније око 1900. град Београд). Суд је коначно променио назив у Окружни суд за град Београд на основу Закона о устројству окружних судова од новембра 1930. године. Под овим називом је отпочео, односно продужио са радом до 01.04.1931. године. Надлежан орган му је био Апелациони суд у Београду, а стајао је као и сви судови под Министарством правде. Рад Окружног суда за град Београд од оснивања до 1931. године одвијао се преко судских већа и судија, а не према подели послова по материји, односно одељењима. Изузетак је било масено одељење које је постојало од 1920. до 1931. и кривично одељење које је постојало од 1923. године. Од 1931. до 1944. године суд је организован по одељењима. Број одељења одређиван је при утврђивању годишњег распореда, као и већи број већа и судија појединаца. Окружни суд за град Београд престао је са радом 1944. године.

Окружни суд за округ Београдски – 1918 – 1944

После формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, Окружни суд за округ београдски радио је под називом Првостепени суд за округ београдски. Територијална надлежност се протезала на срезове: Врачарски, Грочански, Колубарски (Лазаревац), Космајски, Посавски (Умка). Оваква територијална надлежност првостепеног суда за округ београдски била је потврђена тзв. Крфском декларацијом – Законом о судском поступку, Крф, 1917. године. Надлежан орган му је био Београдски апелациони суд, као орган другог и последњег степена. Иначе, он сам имао је другостепену надлежност над среским судовима своје територије. Судио је грађанске, кривичне, пупилне (масене) и трговачке предмете. Састојао се од председника суда, секретара и одговарајућег броја судија. Суд је радио у колегијуму – већу од 3 судије. Нешто касније, суд је на основу законских прописа из 1921. и 1922. године увео институцију судије појединца који је судио у кривичним и грађанским стварима.

Првостепени суд за округ београдски се на основу Закона о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, од јануара 1929. године назива Окружним судом за град Београд. Закон донет 26.11.1930. године утврдио је установљавање Окружног суда за округ београдски са седиштем у Београду. Његова надлежност односила се на подручја среских судова у Гроцкој, Лазаревцу, Младеновцу и Умци, као и за подручје Среског суда врачарског. Сам је био под надлежношћу Апелационог суда у Београду. Закон је навео и у којим је случајевима овај суд задужен у грађанским парницама и кривичним предметима. Међутим, тек уредбом од фебруара 1931. године за Првостепени суд за округ београдски озакоњен је назив Окружни суд за округ београдски у Београду. Као такав је отпочео, односно продужио са радом 01.04.1931. године. И даље су сви сложени и обимни послови у суду одвијали преко судских већа кроз рад председника суда, судија, затим судија појединаца, истражних судија и административног особља. У времену од 1918. до 1931. године судски предмети одлагани су по фасцикулацији. Окружни суд за округ београдски престаје са радом 1944. године. Претежни део грађе чине списи кривичних предмета и грађанских парница сељака из околине Београда, у народу је овај суд популарно називан „сељачки суд“. Предмети грађанских спорова односе се на дуговање, раскинуће уговора, неовлашћено присвајање земљишта и деобу у продаји имања, пленидбу (ради наплате за рачун фирме „Брадфорд“ , фабричког стовариштва енглеских и чешких тканина у Београду 1939. године) и слично. Предмети кривица говоре о убиствима, разбојништвима, насилној обљуби, крађама, шумским кривцима, преступима против личних слобода и сигурности.

Окружни суд у Београду - 1945 – до данас

Председништво привремене Народне скупштине ДФЈ донело је Закон о уређењу народних судова од 26.8.1945. године (са изменама и допунама од 21.6.1946. године), акт значајан за уређење правосуђа нове Југославије. Пре доношења овога Закона донета су два упутства, 5.2. и 23.3.1945. године, која су се односила на град Београд. Према првом упутству на подручју града Београда установљени су срески и окружни судови:

• I Народни срески суд за рејоне II и III
• II Народни срески суд за рејоне I, IX и X
• III Народни срески суд за рејоне IV и V
• IV Народни срески суд за рејоне VI и VII
• V Народни срески суд за рејоне XII, XIII и XIV
• VI Народни срески суд за рејоне VIII и XI
• I Народни окружни суд за подручје народних среских судова I и II,
• II Народни окружни суд за подручје народних среских судова III, IV, V и VI.

Окружни судови суде такође кривичне и грађанске ствари, само у другом степену (кривична дела против народа и државе, против општенародне и задружне имовине, изузев шумских криваца, против правосуђа, опште сигурности људи, имовине, јавног саобраћаја, против службене дужности, прављења лажних исправа, лажних мера и лажног новца, затим имовинско-правне спорове у којима је једна странка држава, државно предузеће или државна установа, спорове који произилазе из међусобних односа брачних другова а не тичу се чисто имовинско-правних захтева, међу које нарочито спадају спорови о важности, ништавости и разводу брака, спорова о накнади штете које учине грађанима јавни службеници и неправилним вршењем службе, спорове о рудничким и поморским стварима, вођење трговачког регистра).

У другом степену окружни судови одлучују по жалбама поднетим против одлуке среских судова. Окружни судови састављени су од председника, потребног броја судија и судија поротника. Број судија и судија поротника одређује министар правосуђа народне републике. Сви судови суде у већу, (веће за приватно-правне послове, веће за кривичне ствари и веће за ванпарничне ствари) од тројице судија, сем у случајевима када закон допушта да суди судија појединац. Упутство од 5.2.1945. године замењено је Законом од 17.5.1945. године. Овим законом установљава се за подручје града Београда народни окружни суд за град Београд.

Административно-територијална подела НР Србије од априла 1947. године, довела је и до промене организације судства. Већ маја исте године донета је уредба о броју и територијалној надлежности среских и окружних судова. Према њој, био је утврђен број среских судова за град Београд са својим седиштима као и њихово подручје и установљени су Окружни суд за град Београд, са седиштем у Београду, за подручје I, II, III и IV среског суда за град Београд, и Окружни суд за округ београдски, са седиштем у Београду за подручје Среског суда за срез београдски у Београду, Среског суда у Великој плани, Среског суда у Лазаревцу, Среског суда у Младеновцу, Среског суда у Смедереву и Среског суда у Смедеревској паланци. Законом о судовима од 5.07.1954. године у ФНРЈ одређено је да окружни судови такође одлучују у првом степену у кривичним, грађанским и другим предметима који су им стављени у надлежност, затим одлучују у другом степену поводом правних лекова против одлуке среских судова, руководе истрагом и врше друге послове одређене законом. Затим 20.07.1955. године, донета је одлука по којој на територији Београда постоје срески и окружни судови и то Окружни суд у Београду за подручја: I, II, III, IV и V среског суда и Среског суда у Обреновцу. Овом одлуком укинут је Окружни суд у Београду, Окружни суд за град Београд постао је Окружни суд у Београду. Одлукама од 10.6.1957. године и 12.01.1960. године, измењена је територијална надлежност среских и окружних судова у Београду. У овим изменама значајно је да је територијална надлежност Окружног суда у Београду проширена и на подручја Општине Сопот. Законом о редовним судовима од 30.12.1974. године територијална надлежност Окружног суда у Београду проширена је на подручја Општинског суда у Лазаревцу и Младеновцу.

Законом о судовима РС из 1991. године, је регулисана стварна надлежност Окружног суда, док је Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва РС из 2001. године, је регулисана месна надлежност Окружног суда у Београду и то за територију Општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски венац, Сопот, Стари град и Чукарица. Законом о сарадњи Србије и Црне Горе са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињених на територије бивше Југославије од 1991. године, СРЈ из 2002. године, је делегирана месна надлежност Окружног суда у Београду за територију државе чланице Државе Србије. Законом о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала РС из 2002. године, је при Окружном суду у Београду образовано Посебно оделење за поступање у предметима организованог криминала а који представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за које је предвиђена казна затвора од 4 године или тежа казна. Законом о организацији надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина РС из 2004. године, при Окружном суду у Београду образовано је Веће за ратне злочине, а ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела одређених у глави XVI Основног кривичног закона (кривична дела против човечности и међународног права), као и ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела предвиђених чланом 5 Статута међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.

Председници Окружног суда у Београду, у периоду од 1948. године били су: Александар Хаџи-Поповић (1948-1953.), Миливоје Сераклић (1953-1962.), Миодраг Стевовић (1962-1969.), Момчило Прерадовић (1969 – 1975.), Обрад Цвијовић (1975.-1980.), Ђуро Сворцан (1980-1990.), Драгомир Николић (1990-1993.), Братимир Точанац (1994-1998.), Богоје Марјановић (1998-2001.), Вида Петровић-Шкеро (2001-2002.) и Радослав Баћевић (2003-2004.).

Литература

• Др. Бранко Перуничић, Београдски суд 1819-1839, Народна књига Београд, штампарија, Војно штампарско предузеће, Београд, 1964. година.
• Водич кроз историјски архив града Београда аутори књиге Оливера Таушановић и Емилија Бадер, главни и одговорни уредник Божидар Драшкић, штампарија „Космос“, Београд, 1984. година.